Kad kupujem cipele

Godinama imam specijalnu situaciju s kupovinom cipela. Ono poslije rata kad ih nije ni bilo, imali smo svi, ali iako broj 47 nije nešto posebno nakaradan, izbor obuće za mene ipak je bio užeg spektra. U ratu sam nosio razne stare cipele, od tetaka, strina i tako dalje, a nakon što mi je ubrzo to postalo malo, počeo ćak i kupovati. Postratni kapitalizam je donio pijace s obućom i nama. Ali, dok je bilo cipela broj 46, jer je, čini mi se taj broj je “regularan” i postoji mnoštvo obuće s tim brojem, nije baš bilo izbora cipela broj 47.

Odavno već, kad dođem u prodavnicu obuće, prvo razgledam, vidim neke cipele koje mi se sviđaju, pitam ima li broj 47, onda ova kaže nema ima samo 46, hajd daj da probam, hu-ha, ne može. Tijesno. Imate li išta slično? Ima ove svjetlucave, ali isto tako 46, mada malo su širi model, probajte. Hm-ha, ne može.

Dajte možda neke druge cipele 47? Nema cipela 47. Ima li ikakve obuće 47? Ima ove neke čizme ovamo.
A daj onda.

Nekad nije toliki problem u izboru, koliko u cijenama. Na izlogu nekih prodavnica ima lijepih cipela, uredne cijene, mogu priuštiti, ali kad uđem u radnju, razgledam one poredane po brojevima, vidim da kako rastu brojevi, rastu i cijene. Bolje opremljene radnje imaju obuće 47 koliko hoćeš, ali su cijene koliko neću.

Pa onda opet krenem s traženjem nečeg povoljnijeg. Imaju neke dobre 250 maraka, ni ne gledam one 350, pogledam one neke malo manje dobre 150. Hajd daj da probam ove od 150. Može. Malo je tijesno. Raširit će se. Malo umoči u mlijeko. Namaži ovom kremom.

I tako umačem cipele u mlijeko, mažem nekim specijalnim kremama što koštaju po 20 maraka za razmekšavanje, ali nakon par koraka, to se nešto odmah raspadne, nabijem žuljeve, polomim prste, izderem čarame, poderem cipele. I jebiga onda odem i kupim one udobne od 250, ni ne pitam za cijenu – žuljave noge ne gledaju cijeni u zube.

I tako skontam da sam mogao kupiti udobne cipele za 250 maraka, a ja sam za 500 maraka prvo polomio noge, potrošio kravu mlijeka, zamazao hodnik kremama za razmekšavanje, i tek onda došao kupio cipele za hodanje.