Gledao sam jučer na TV kako lider stranke upotrebljava floskule kao da su tek ispod čekića izašle. Gradit će se infrastruktura i gradit će se putevi. Reče to čovjek u maniru ismijavanja nekoga drugog ko se razbacuje floskulama. Postalo je floskula objašnjavati da su te isprazne gluposti floskule. Ali, tužno je što s velikom dozom uspjeha taj lider uspijeva svojim floskulama zadržati dobar dio šire publike na svojoj strani. Znam, politika je kao kečeri, mlate se u ringu za sveopću zabavu, a kad meč završi, idu zajedno u svlačionicu i na večeru. Zajedno su u autobusima i avionima, putuju širom države i zajedno učestvuju na događajima.
Ipak, mak na konac, kad neki od njih dođe na položaj može raditi ili ne raditi. Manje ili više. A to se odražava na nas, građane koji hodamo ovim ulicama.
Toliko gluposti se izgovori, i toliko bezobrazno zvuči kad se kaže “mi ne blokiramo, oni blokiraju” i to je to, nema nikakvih obrazloženja niti objašnjenja.
