Prvo da kažem, meni je Zagreb najdraži grad na svijetu. Pisao sam o razlozima OVDJE.
Ukratko ću spomenuti da sam prolazio pored maksimirskog stadiona svaki dan na najdražem gradskom putovanju svog života. Najstretnije trenutke za volanom provodio sam upravo na semaforu na Sveticama, kad čekam da se upali zeleno za lijevo, vidi se plavi stadion. Dakle, meni je osobno drago što će i novi stadion davati isti ugođaj oku, i što novi stadion neće ličiti na oblu Arenu Zagreb, ili bilo kakav novi zatvoreni stadion koji je kao bliskoistočni petrodolarski jajoliki stadioni.
Želim napisati prije nego se primijeni javni stav po pitanju novog stadiona, a recimo na indexu danas vidim (25.9.2026.) preko 120.000 glasova u anketi i 80 % kaže da im se stadion ne sviđa. Ali to je ova masa koja glasuje za Trumpa i zagovara razjedinjenje EU i tako dalje i tako dalje. To je ova moderna masa koja mirno posmatra ratove širom svijeta. Želim dati svoj glas i objašnjenej kratko, dok još nije moderno biti ZA ovaj stadion.
Već vidi da neki drugi upitani arhitekti ipak pozitivno ocjenjuju stadion. Meni i iz ove ptičje perspektive izgleda kao dio Maksimira, i uostalom kao dio Zagreba. Ovakav najljepše spaja Dubravu s Maksimirom, ovakvo nešto najljepše izgleda pored šume, zooa i naselja. I meni je zapravo jako drago da je moj dragi Zagreb ipak odolio iskušenju dubai-čokolade, turbo-folka i pomodarstva, i odabrao je pravu stvar.
Želim eto to reći danas, ako slučajno pogodim da mi bude drago.
